Politika, avgust 2010.
___________________________________________________________________
Q: Profesore Milutinovicu, nakon vaseg poslednjeg razgovora sa predstavnikom naseg dnevnog lista, nekoliko EU univerziteta, koji se vec nalaze na Shanghai listi najboljih 500 univerziteta u svetu, angazovalo vas je kao konsultanta, sa ciljem da pomognete da se njihova pozicija na ovoj najprestiznijoj listi poboljsa. Takodje i neki univerziteti koji nisu na toj prestiznoj listi, a zele da dodju na nju. Da li je i u kopjoj meri ta aktivnost posledica razgovora sa nasim listom?
A: Jeste korelisana i jeste posledica. Razmisljajuci o pitanjima iz poslednjeg intervjua za vas, dosao sam do raznih ideja, koje sam posle podelio sa kolegama koji vode (ili su bliski onima koji vode) nekoliko najvecih univerziteta u EU, pa su nakon tih razgovora usledili i pozivi.
Q: Koji su to faktori na bazi kojih Shanghai lista dodeljuje bodove univerzitetima?
A; Ima ih 6: (a) Velicina (size), sto eliminise male univerzitete iz konkurencije; (b) Radovi u casopisima Science i Nature; to su dva vrhunska casopisa na svetu i odrazavaju kvalitet naucne produkcije jednog univerziteta; (c) Radovi u SCI casopisima; to je siroka skupina najboljih casopisa na svetu i odrazava kvantitet naucne produkcije jednog univerziteta; (d) Impact u jednom specificnom smislu, sto se uslovno moze tretirati i kao kolicina SCI citata koju generisu radovi ciji su autori/koautori sa datog univerziteta; (e) Kolicina nobelovaca i drugih vrhunskih laureata u oblastima u kojima se ne dodeljuje Nobelova nagrada (major field medalists) medju nastavnicima; racunaju se samo medalje koje Shanghai lista precizno definise, a ne bilo koja prestizna medalja; (f) Kolicina nobelovaca i drugih vrhunskih laureata medju bivsim studentima (alumni).
Q: Vas optimalni akcioni plan ima samo sest recenica. Zasto je tako kratak?
A: Najjednostavnija resenja su najefikasnija.
Q: Sta je prvo na akcionoj listi?
A: Da svaki univerzitet mora da ima portal sa kojeg svako na svetu, za svakog profesora, asistenta ili studenta tog univerziteta, moze da vidi koliko je ta osoba donela Shanghai bodova svom univerzitetu. Dakle, ako ja mogu da vidim da je moj kolega iz susedne kancelarije doneo svom univerzitetu deset puta vise bodova od mene, onda ja sledece leto necu da idem na odmor, nego cu da sedim kod kuce i pisem radove :) Ovaj mehanizam se nikada nece dopadati onima koji su na jednom univerzitetu politicki jaki, a donose mu malo Shanghai bodova. Od takvih se moze ocekivati otpor prema ovakvom ili slicnom mehanizmu i najbolje ce proci oni univerziteti koji imaju snage da neutralizuju tavkve otpore. U tom smislu, veliki privatni univerziteti imaju laksi posao i bolje izglede.
Q: Sta je drugo na akcionoj listi?
A: Da se direktno i indirektno placa za bodove koje neko donese za Shanghai listu. Direktno znaci sledece: kad neko donese vlasniku univerziteta rad u Science ili Nature, da dobije relativno veliku nagradu (recimo E1000); kad donese SCI rad, da dobije srednju nagradu (recimo E100); kad donese SCI citat, da dobije malu nagradu (recimo E10). Sve ove navedene sume su male prema onome sto takvi rezultati zasluzuju, ali za pocetak je bolje da su male, pa da ih zasluzni dobiju u roku od 7 dana, nego da su velike, a da ih zasluzni ne dobiju nikada (kao sto je to bio slucaj u jednoj susednoj zemlji, u vezi jednog drugog, ali slicnog motivacionog mehanizma). Indirektno znaci sledece: Kad vlasnik univerziteta (recimo drzava) dodeljuje novac za naucno-istrazivacki rad, da se YES/NO odluka donosi prema tome da li je tema na listi prioriteta za vlasnika (za drzavu), a kolicina novca po istrazivacu da se ne daje po tome da li je istrazivac redovni profesor (puno para) ili asistent (malo para), vec prema tome koliko je ko doneo Shanghai poena (i da pravilo bude takvo da asistent moze da dobije do dva puta vise para od redovnog profesora, ako je asistent doneo svom univerzitetu puno bodova, a profesor malo). I ovo je mehanizam koji ne moze biti popularan medju redovnim profesorima koji malo produkuju.
Q: Sta je trece na akcionoj listi?
A: Da se moze doktorirati samo ako se objavi N radova na SCI listi (kandidat mora da bude prvi autor, da se ne moze desiti da vise kandidata koristi isti rad kao uslov za zeleno svetlo kod komisije za pregled i ocenu doktorata). Vrednost za N mora biti razlicita za razlicite oblasti, zavisno od svetske produkcije SCI radova u toj oblasti. Jedno moguce resenje je N=3 za fiziku i hemiju i slicno, N=2 za medicinu i tehniku i slicno, N=1 za pravo, ekonomiju ili slicno. Dalje, tih N radova treba poceti zahtevati u razlicitim trenucima, zavisno od toga koliko je data oblast razvijena na datom univerzitetu, u odnosu na svetsku produkciju. Jedno moguce resenja ja da se ta 3 rada od fizicara i hemicara traze sa zadrskom od jedne godine, ta dva rada od medicinara i inzenjera sa zadrskom od 2 godine, a taj jedan rad od pravnika i ekonomista sa zadrskom od 3 godine. Slicnu logiku treba predvideti i za ostala zvanja, tako sto se rezultati iz prethodnog izbora ne racunaju, a za sledeci izbor se traze uvecani rezultati. Recimo, za izbor u docenta da se trazi 2N (a da se ne racunaju radovi korisceni da bi se doktoriralo); za izbor u vanrednog da se trazi 3N radova (a da se ne racunaju radovi korisceni za izbor u docenta); za izbor u redovnog profesora da se trazi 4N radova (a da se ne racunaju radovi korisceni za izbor u vanrednog profesora). Na kraju, za izbor u pocasno zvanje "profesor emeritus" da se trazi 5N radova od izbora u redovnog profesora (ovde pominjem ideju akademika Djordjevica sa ETF u Beogradu, u nesto izmenjenom obliku, da se ucini konzistentom sa ostatkom sistema izlozenog ovde). Na kraju, vrednosti za N (1, 2, 3), kao i faktore koji idu uz N, a odnose se na nivo izbora (k = 1, 2, 3, 4, 5) treba menjati (uvecavati), ali tako da se sve promene najave 5 godina unapred, da istrazivaci mogu adekvatno da planiraju svoje napore. Naravno, uvecanja treba raditi postepeno, da se ne desi da univerzitet ostane bez "kadrova", vec samo da se desi da "kadrovi" dobiju vecu motivaciju.
Q: Sta je cetvrto na akcionoj listi?
A: Da svaki fakultet u okviru univerziteta oformi predmet (za Bologna kredit) koji ce se zvati "Topics in XYZ", a kojeg mogu predavati (u ucionici i/ili preko Interneta) samo nobelovci i drugi vrhunski laureati koje definise Shanghai lista (samo oni za koje Shanghai daje bodove, a ne i oni za koje neko ko je politicki jak na datom univerzitetu smatra da su "drugi vrhunski laureati"). Nobelovci su ljudi sirokih pogleda i rado se odazivaju na ovakve pozive, cak i kad dolaze iz relativno malih sredina.
Q: Sta je peto na akcionoj listi?
A: Da alumni organizacija univerziteta dobije zadatak da prouci, medju bivsim studentima, da li postoji neko koga ima smisla predloziti za Nobelovu nagradu ili za drugu vrhunsku nagradu sa Shanghai spiska (naravno, alumni organizacija bi samo inicirala proces, a formalni predlagac bi bio neko ko ima veliki ugled u datoj oblasti).
Q: Sta je sesto na akcionoj listi?
A: Da se apeluje da autori radova ispod svog imena napisu i ime univerziteta. Ovde se ne misli toliko na fakultete u okviru univerziteta (mada se i tu ponekad desava da autori stave samo ime fakulteta, a ne i ime univerziteta), koliko se misli na institute u okviru univerziteta, gde je skoro pravilo da se navodi samo ime instituta, a ne i ime univerziteta (ovde citiram opasku koju je napravio profesor Tibor Sabo na jednom zajednickom sastanku). Naravno, ovaj mehanizam moze biti realizovan po principu "stapa i sargarepe" (da sledi kazna ako neko ne napise ime univerziteta i nagrada ako to uradi). Kao ilustraciju vaznosti ovog mehanizma, navodim ovde slucaj jednog univerziteta iz susedne zemlje, koji se na jednoj drugoj listi za 2010 (nije u pitanju Shanghai) nalazi na 6 mesta, kao 6 razlicitih fakulteta, i nije prvi u svojoj naciji, a bio bi prvi kad bi se poeni od svih 6 fakulteta sabrali.
Q: Strateski, na sta ciljaju ovih vasih sest "recenica"?
A: Prve tri na ono sto je ljudima najvaznije: ego (naucna slava), finansije (novcana nagrada) i uticaj (vece zvanje, veci uticaj). Sledece tri na iskoriscenje postojecih, ali neiskoriscenih resursa (kao sto su poznanstva sa nobelovcima, snaga alumni organizacije i slicno).
Q: Zasto je za jedan univerzitet dobro da je na Shanghai listi?
A: Za studente je dobro zato sto svuda po svetu mogu dobiti kvalitetnije i bolje placene poslove (jedan moguci "anegdotizovani" scenario je sledeci: Potencijalni poslodavac pita "gde je taj tvoj univerzitet sa kojeg nosis diplomu - nisam cuo za njega"; aplikant odgovara da je "na poziciji XYZ na Shanghai listi"; potencijalni poslodavac pruza ruku i kaze "dobili ste posao"). Za univerzitet je dobro jer stranim studentima (i domacim, ako je to politicki korektno) moze da naplacuje vecu skolarinu, pa sa uvecanim finansijama moze da stvori bolje uslove za studiranje. Za nastavnike je dobro jer ce imati vece plate (zbog uvecane skolarine) i veca van-nastavna primanja (povecava se verovatnoca da se dobiju EU projekti). Za drzavu je dobro jer se uvecava prihod od poreza (na dobit univerziteta i pojedinaca).
Q: Zasto je Shanghai lista tako znacajna i ko stoji iza nje?
A: Ako pogledate listu 10 najjacih banaka na svetu za godinu 2010,
videcete da prva 4 mesta drze banke iz crvene Kine. Ovim je sve receno.
Q: Da li postoje i druge liste najboljih univerziteta?
A: Da, ali je Shanghai lista najcenjenija. Od drugih se isticu Webometrics i Time i jedna nova koja je nastala na Tajvanu. Prva stavlja akcenat na naucni rad koji je prezentiran i ulinkovan na Internetu (koriste algoritam koji je slican Google algoritmu, s tom razlikom da je concept "page rank" uslovno receno zamenjen sa konceptom "paper rank"). Time kombinuje dve stvari: naucni rad i benefite za studente (uvode i koncept koji se odnosi na impakt u domenu edukacije). Ovu trecu listu nisam proucavao. Dobro bi bilo da ranije pomenuti portal sadrzi i bodove koji se odnose na ove tri liste, kao i na druge liste koje se eventualno pojave u buducnosti.
Q: Realizacija svih sest "recenica" zahteva odredjena stredstva koja nisu mala. Ko to treba da obezbedi?
A: Pocetna sredstva treba da odvoji drzava, odnosno vlasnik univerziteta (ako je univerzitet privatni). Kad se zamajac "zalafua" (tj, stigne se na Shanghai listu), "energija" za odrzavanje "zamajca" u pokretu (tj, novac za odrzavanje sistema) dolazi sa Shangahi liste (tj, od efekata bivstvovanja na ovoj cuvenoj listi). Ako neka zemlja ima ministra za nauku koji je skolovan na Harvardu (ima takvih zemalja), onda on/ona sve ove mehanizme poznaje mnogo bolje od autora ovog teksta.
Q: Ko je sve uticao na formiranje vaseg stava i kome sve dugujete zahvalnost?
A: U Sloveniji, to su profesori Demsar i Tomazic. U Madjarskoj, to su profesori Szabo i Mester. U Spaniji, to su profesori Bugeda i Valero. U Italiji, to su profesori Zorzi i Desanto. U Svedskoj, to su profesori Stenstrom i Palmer. U Hrvatskoj, to su profesori Mornar i Biljanovic. U Crnoj Gori, to su profesori Ljubisa Stankovic i Ramo Sendelj, te Vujica Lazovic i Adis Balota iz Ministarstva za informaticko drustvo. U Austriji, to su profesori Neuhold i Chedjou. U Makedoniji, to su profesori Gavrilovska i Gusev. U engleskoj, to su profesori Mencer i Holmes. U Srbiji to su prorektor profesor Lekovic, rektor Kovacevic, pomocnici ministra za nauku profesori Sabo i Nedovic, te akademici Ljubisa Rakic i Antonije Djordjevic. Posebnu zahvalnost dugujem kolegama sa ETF u Beogradu, profesorima Kosticu i Popovicu, koju sa na Vecu i Kolegijumu ETF izlazili sa izuzetno kreativnim komentarima i pitanjima ;)
________________________________________________
Prof. Dr. Veljko Milutinovic, Fellow of the IEEE
Department of Computer Engineering
School of Electrical Engineering
POB 35-54
11120 Belgrade
Serbia
sky: veljko.milutinovic (by appointment only)
web: http://kondor.etf.rs/~vm/
sms: +381.64.1389281 (cell)